Saznajte šta su to zapravo redirekcije, ali i to kakav uticaj imaju na SEO.
31. jul 2020.
|Prva objava: 31. 07. 2020.
klarapelhe.rs/blog
Šta su HTTP Redirekcije i Kakav Uticaj Imaju na SEO?
U osnovi, pojam redirekcije reprezentuje jednu veoma jednostavnu ideju: imamo URL adresu "A" koja posetioce automatski preusmerava na URL adresu "B". Na primer, kada bi recimo www.stara-adresa.rs automatski preusmeravala posetioce na www.nova-adresa.rs, to bismo onda mogli da nazovemo jednom http redirekcijom.
Za one koje to zanima URL je skraćenica za pojam Uniform Resource Locator i predstavlja jedan od ključnih koncepata web-a. Uprošćeno rečeno, pretraživači koriste URL kao mehanizam za lociranje jedinstvene internet adrese. Više o tome možete pronaći na ovom linku, a mi ćemo se nekom drugom prilikom detaljnije baviti ovom prilično širokom temom. Za naše sadašnje potrebe dovoljno je znati da, kada kažemo URL, onda prvenstveno mislimo na adresu nekog internet sadržaja (stranice).
Dakle, redirekcija predstavlja promenu URL adrese nekog sadržaja, a razlozi za njeno korišćenje mogu biti razni. U praksi su najčešći sledeći:
U redu, redirekcija zaista zvuči kao jedan vrlo jednostavan koncept. Međutim, ako malo bolje razmislimo nameće se jedno važno pitanje: s obzirom na to da redirekcije podrazumevaju promenu URL adrese nekog sadržaja, kakve to onda posledice može imati po SEO? Odnosno: koliko će Google biti blagonaklon prema ovakvoj jednoj akciji?
Da bismo pravilno odgovorili na ovo pitanje, najpre moramo nešto preciznije odrediti sam pojam redirekcije i razumeti kako ovaj mehanizam u principu funkcioniše.
Kako ne bismo previše zalazili u tehničke detalje, zbog toga što je ovaj tekst namenjen prvenstveno čitaocima koji se interesuju za digitalni marketing, pokušaćemo da se oslonimo na neke jednostavne primere i metafore kako bismo proces redirekcije približili što je moguće široj publici. Kolege developer-i se, nadam se, neće ljutiti ako neki koncept budemo previše simplifikovali, odnosno ako neki bitan detalj slučajno budemo izostavili.
Ako kažemo da http redirekciju u vidu response-a aktivira server nakon što primi request sa client strane – onda je sasvim sigurno da bar 95% čitalaca neće razumeti o čemu se radi i verovatno će prekinuti dalje čitanje teksta. Dakle, treba nam neka drugačija strategija.
Za kvalitetnije razumevanje redirekcija predlažem da se vratimo jedan korak unazad i razmotrimo šta se to tačno dešava kada posetimo neku internet stranicu. Svi vebsajtovi na svetu moraju negde da budu locirani (mi često kažemo hostovani). Oni, dakle, ne lebde negde u vazduhu čekajući da ih pozovemo u naš browser, već stoje pripremljeni na nekim udaljenim računarima koje nazivamo serverima. To su često prilično moćni računari na kojima mi zakupljujemo određeni prostor kada želimo da naš sajt bude dostupan na internetu.
Kada neko poseti naš sajt on/ona zapravo sa svog računara šalje jednu specifičnu vrstu zahteva (request) koji je upućen serveru. Server, nakon što primi zahtev, uzvraća nekakvim odgovorom koji nazivamo "response". Taj odgovor u sebi sadrži (između ostalog) sve fajlove koji su potrebni kako bi se tražena stranica, odnosno sajt, prikazali u našem browser-u.
Ono što možda nije tako očigledno u ovom procesu jeste činjenica da posetilac sajta ni u jednom trenutku ne gleda direktno u sadržaj koji se nalazi na serveru, već je to uvek sadržaj koji smo preuzeli sa servera na naš računar (preciznije na browser). Mi, dakle, konzumiramo sadržaj koji smo prethodno download-ovali, a da toga najverovatnije nismo bili ni svesni.
Pogledajmo slikoviti prikaz ove situacije na sledećem dijagramu:
Ukratko, negde u sredini. Naime, ako posećivanje nekog sajta tretiramo kao gore definisani "zahtev-odgovor" proces, redirekcija je zapravo tačno između. Preciznije, redirekcija je takođe deo zahtev-odgovor procesa, jer se instrukcije za njeno sprovođenje striktno govoreći nalaze u sastavu odgovora koji nam šalje server. Evo kako to izgleda:
www.stara-adresa.rs".www.nova-adresa.rs"Redirekcija je, dakle, neki među-korak između zahteva (request) i odgovora (response). Tačnije, to je instrukcija za browsere koja saobraćaj sa stare adrese preusmerava ka novoj. Nešto više detalja o ovom procesu možete pronaći na ovom linku.
Načelno govoreći, postoje tri vrste redirekcija i to su:
Takođe, moguće je napraviti podelu i prema lokaciji gde se redirekcija izvršava i tu imamo:
Za potrebe ovog teksta fokusiraćemo se na prvu podelu, jer je znatno relevantnija.
Kao što smo mogli da vidimo na gornjem dijagramu, redirekcije sadrže nekakve informacije u pogledu toga na koju adresu treba preusmeriti zahtev koji je uputio posetilac – pa se tako www.stara-adresa.rs preusmerava na www.nova-adresa.rs.
Ta adresa, međutim, nije jedina informacija koju dobijamo kao odgovor od strane servera. Zajedno sa informacijom o novoj adresi, odnosno novoj lokaciji na kojoj se tražena internet stranica nalazi, putuje i nešto što zovemo http response code. Radi se zapravo o trocifrenom broju čija je osnovna uloga ta, da pruži uvid u vrstu redirekcije koja se izvršava (kako browser-ima, tako i web crawler-ima).
Zapravo, bez obzira na to da li se radi o redirekcijama ili ne, svaki put kada posetimo neki sajt, mi pored podataka potrebnih za prikaz samog sajta, nazad dobijamo i određenu informaciju koja nam govori o kojoj vrsti odgovora (response-a) se radi.
Bez brige, nećemo ulaziti u tehničke detalje ovog aspekta, jer nam to nije od prevelike koristi. Za one koji budu zainteresovani u pogledu dubljeg istraživanja ove teme, dodatni resursi će biti ostavljeni negde pri dnu teksta.
Jedan od možda najpoznatijih "response" kodova je čuveni 404 Not Found sa kojim ste se verovatno nekada već sreli na internetu. Na ovu vrstu odgovora nailazimo u situacijama kada sadržaj na traženoj URL adresi nije dostupan. Dakle, iako server nije bio u stanju da nam pošalje podatke za prikaz sajta, ipak nam je stigla informacija u vidu "response code-a" koja nam daje mogućnost da zaključimo o čemu se radi.
Konkretno, kada se radi o redirekcijama http response code direktno pruža informaciju o tipu redirekcije sa kojom imamo posla.
Verovatno najznačajnija vrsta redirekcije za potrebe ovog teksta (a i generalno) jeste redirekcija 301 Moved Permanently. Radi se o trajnoj odnosno permanentnoj redirekciji koja je od izuzetnog značaja za dobar SEO. Ova vrsta redirekcije web crawler-ima obezbeđuje informaciju o tome da je sadržaj stranice trajno premešten sa adrese "A" na adresu "B". Može se slobodno reći da je ova vrsta redirekcije ubedljivo najzastupljenija u praksi.
Redirekcije ovog tipa se često koriste prilikom promene vebsajt domena, redizajniranja sajta i slično – a jedna od čestih situacija kada je ova vrsta redirekcije vrlo preporučljiva jeste u slučaju kada sajt poseduje SSL sertifikat odnosno https. Ukoliko je to slučaj i sa vašim sajtom, pobrinite se za to da vaša http adresa bude preusmerena na mnogo bezbedniju https varijantu.
Pored trajne redirekcije 301 tu je takođe i trajna redirekcija 308 koja se znatno ređe koristi i kojoj ovde nećemo posvećivati pažnju.
Kada je u pitanju SEO aspekt 301 redirekcije, prema određenim izvorima vršenje ovog tipa preusmeravanja saobraćaja je prilično bezbedno. Naime, smatra se da sadržaj na novoj (preusmerenoj) adresi ima isto onoliko dobar SEO kao što je imao i na staroj (originalnoj) adresi.
Ono što, međutim, treba izbegavati jesu lančane redirekcije po principu: adresa "A" preusmerava saobraćaj na adresu "B", koja opet saobraćaj preusmerava na adresu "C" i slično. Međutim, teško je zamisliti situaciju u kojoj bi nam to bilo potrebno, pa se stoga 301 redirekcije generalno smatraju prilično "bezbolnim" po SEO.
Takođe, praksa koja se smatra nepoželjnom jesu česte redirekcije jedne te iste stranice, što je i logično kada se uzme u obzir stabilizujući faktor SEO-a.
Naravno, novoj lokaciji ili adresi stranice potrebno je dati određeno vreme kako bi se repozicionirala na pretraživačima, ali ako je verovati prethodno navedenom izvoru, Google je prilično milosrdan prema redirekcijama ovog tipa, pa će se stranica vremenom najverovatnije vratiti na svoju zasluženu poziciju.
Glavna razlika između trajne i privremene redirekcije je, pogađate, vremenski aspekt. Dok trajne redirekcije sadržaj premeštaju "jednom za svagda" na novu adresu, privremene redirekcije to rade, pa – privremeno, odnosno dok originalna adresa ne bude opet spremna za rad.
Situacije u kojima u praksi koristimo privremene redirekcije nisu zapravo tako česte. Razlozi su najčešće sledeći:
Dakle, prilikom korišćenja ove vrste redirekcije iz SEO razloga ne želimo da vršimo bilo kakvu trajnu promenu URL adrese, već se odlučujemo za privremeno preusmeravanje saobraćaja dok originalna adresa ne bude ponovo spremna.
Postoji nekoliko podvrsta privremenih redirekcija, ali nama najznačajnija jeste privremena redirekcija 302 Found.
Na ovom mestu smatram da je važno naglasiti to da su redirekcije informacije koje su upućene browserima ali i "search engine crawler-ima". Tu se krije i glavna razlika između trajne i privremene redirekcije kada je u pitanju SEO.
Naime, dok redirekcija 301 crawler-ima obezbeđuje informaciju o tome da je sadržaj trajno premešten i da stara adresa više nije u funkciji, redirekcija 302 radi upravo suprotno. Ona pruža takoreći uslugu preusmeravanja saobraćaja ali bez ikakvog preuzimanja SEO autoriteta originalne adrese. To je zapravo i logično, jer preuzimanje SEO-a i nije inicijalna namena ove redirekcije. Prema tome, privremene redirekcije ne vrše apsolutno nikakav uticaj na SEO i one se zbog toga takođe smatraju bezbednima.
Interesantno je da postoje određena istraživanja koja ukazuju na to da privremena redirekcija vremenom može postati trajna: recimo u slučaju dužeg vremenskog perioda (šest meseci i više). Iako ovo nije proverena informacija, ipak je nešto što možda treba imati u vidu.
Pravilo koje je korisno zapamtiti jeste sledeće: kada vršimo redirekciju, treba da se zapitamo da li želimo da novoj adresi prenesemo SEO autoritet ili ne. Ako je odgovor potvrdan – koristiti trajnu, a ako je negativan – onda privremenu redirekciju.
Pored privremene 302 redirekcije postoje još dve podvrste a to su 303 i 307 o kojima ovde nećemo govoriti, kao ni o specijalnim redirekcijama, jer je njihova upotreba u praksi krajnje limitirana. Ako nekoga ipak zanima da dalje istražuje, veoma dobar resurs za to je ova adresa.
Pošto je zamisao "Šta" sekcije na blogu ipak više teorijskog tipa, mi se u okviru ove teme nećemo mnogo zadržavati na tome kako se postavljaju redirekcije, već ćemo to ostaviti za neku drugu priliku. Ipak, pokušaćemo da damo jedan kratak pregled različitih pristupa redirekcijama, što bi moglo biti od neke pomoći. Ako to čitaoce bude zanimalo, u nekom od narednih tekstova se možemo detaljno pozabaviti načinima kako se vrše redirekcije iz različitih uglova i u različitim okolnostima.
Za sve one koji poseduju wordpress sajtove, tu je pregršt plug in-ova za koje ne sumnjam da će ih relativno lako pronaći. Jedan od takvih je i: Redirection Plugin koji je vrlo jednostavan za korišćenje, kao i mnoštvo drugih.
Jedan od češćih i, po mom mišljenju, sigurnijih načina kreiranja redirekcija jeste manuelno ili ručno. Međutim, za ne-tehnički orijentisane čitaoce ovaj način može delovati zastrašujuće, iako se radi o relativno prostoj stvari. Naime, sve što je potrebno kako biste kreirali redirekciju na manuelan način jeste da na početnom (root) nivou sajta napravite fajl koji nosi naziv .htaccess (pod uslovom da se radi o "Apache" serveru, što je zaista u velikom procentu slučaj). Unutar tog fajla zadaju se sve potrebne direktive (tema nekog novog teksta) i to je praktično sve što je potrebno uraditi.
Neke cloud platforme takođe imaju svoj specifičan pristup redirekcijama, međutim, sve se na kraju krajeva svodi na istu ili veoma sličnu logiku.
Ono što je bila moja namera u okviru ovog teksta jeste pokušaj da se čitaocima malo više približi sam koncept redirekcije kao sastavnog i važnog aspekta web-a. Nadam se da će ovaj tekst poslužiti uspostavljanju nešto kvalitetnije komunikacije na relaciji marketar-developer kada je u pitanju ova tema. Vidimo se nekom drugom prilikom.